Koliko puta ste u svom okruženju čuli ili i sami postavili pitanje "imaš li nekoga da mi preporučiš - tražim kvalitetnog radnika"? Suština stvari je da je traženje pouzdanih i kvalitetnih kadrova težak posao. Posao koji oduzima puno vremena i novca, zahteva strategijsko promišljanje i ukoliko se ne reši na pravi način, može predstavljati prepreku za puni razvoj potencijala firme. Osim putem Nacionalne službe zapošljavanja, postoje suštinski još 3 načina traženja zaposlenih. Prvi način je putem rođačkih, prijateljskih, partijskih i sličnih veza. Izuzetno je rizičan i na srednji i duži rok štetan i poguban. Često je prisutan u državnom i javnom aparatu. Ovo je način koga se treba kloniti.
Koliko puta ste u svom okruženju čuli ili i sami postavili pitanje "imaš li nekoga da mi preporučiš - tražim kvalitetnog radnika"?
Suština stvari je da je traženje pouzdanih i kvalitetnih kadrova težak posao.
Posao koji oduzima puno vremena i novca, zahteva strategijsko promišljanje i ukoliko se ne reši na pravi način, može predstavljati prepreku za puni razvoj potencijala firme.
Osim putem Nacionalne službe zapošljavanja, postoje suštinski još 3 načina traženja zaposlenih.
Prvi način je putem rođačkih, prijateljskih, partijskih i sličnih veza. Izuzetno je rizičan i na srednji i duži rok štetan i poguban. Često je prisutan u državnom i javnom aparatu. Ovo je način koga se treba kloniti.
Drugi način traženja zaposlenih, u velikoj meri zastupljen u privatnim firmama, je zapošljavanje po preporuci. Ovaj način često može dati odlične rezultate, ali je strateški nepouzdan, jer se oslanja na kontakte iz vašeg okruženja, a to je resurs koji ima svojih granica. Trebalo bi ga koristiti u razumnoj meri.
I konačno, treći način traženja zaposlenih je putem javnog konkursa. Naravno, ovo nije ništa novo. Decenijama unazad postojali su javni konkursi za zapošljavanje, oglašavani uglavnom u štampanim medijima. Sam proces je najčešće bio rezervisan za velike kompanije, jer je zahtevao čitave sektore posvećene tom zadatku. Ono što jeste novo je da je, zahvaljujući revoluciji interneta,ovaj "luksuz" sada dostupan svim kompanijama. I ne samo što je lako dostupan i pouzdan na duži rok, već je izuzetno efikasan i nikad brži.
Kako to u praksi izgleda?
Oglašavanje konkursa na sajtu je izuzetno jednostavno. Nakon par popunjenih formulara konkurs je spreman za objavu. Od početka postavke oglasa do prvih prijava deli vas najviše 30 minuta.
Kada ste rešili pitanje prijava, sledeći problem koji se nameće je "Kako pregledati toliki broj prijava?". Sve što je potrebno je da pored uslova konkursa sastavite i upitnik sa pitanjima na koje će zainteresovani kandidati odgovarati. Najčešća pitanja koje poslodavci postavljaju su predefinisana i možete ih dodati u par klikova. Najbolji deo je što sve prijave možete pregledati na svojoj privatnoj stranici na sajtu i filtrirati ih uskladu sa poželjnim odgovorima. U par klikova stižete do liste najboljih kandidata.
Zaostajemo
U Srbiji je traženje zaposlenih putem javnih konkursa na internetu manje zastupljeno nego u razvijenim zemljama. Broj radnih mesta objavljenih mesečno na javnim konkursima na 1000 radno sposobnih ljudi u Srbiji iznosi tek 2,5, što je tek delić u poređenju sa razvijenim tržištima rada gde ovaj broj prelazi 20 (V. Britanija 25,4, Nemačka 20,7). U tom pogledu Srbija zaostaje i za okruženjem, gde za Hrvatsku ovaj broj iznosi 10,4, a Rumuniju 6,8. Ono što je neminovno je da će ovo tržište u Srbiji rasti.